Пролетни фестивал, kao један од представника традиционалних кинеских празника, је један од најважнијих празника у кинеској култури. Нису само једноставни празници, већ и културни симбол који је кинеска нација преносила хиљадама година.
Празновање Пролетног фестиваља укључује богатство обичаја и културних активности, укључујући и саобрај за новогодишњу вечеру, добродушну атмосферу лепљења пролетних спојница и традиције палења фејрверака да одгоне злобне духове и давање црвене оштрине да изнесу благослове. Иза ових активности не само што се отражује значај породице и родства код кинеског народа, већ и добрe желице и очекивања за нову годину.
Време празновања Пролетног фестиваља зависи од промена по лунарном календару, обично између јануара или фебруара сваке године. Његово порекло се може поврати на хиљаде godina назад и прешло је кроз дугачки историјски развој. Данас, Пролетни фестивал је постао празник који славе кинески лjudi širom света.
U ovom članku ćemo detaljno istražiti poreklo, mitove i legende, kao i tradične običaje Vezne godišnje proslave, i dalje razumeti važnost i vrednost Vezne godišnje proslave u kineskoj društvenoj i kulturnoj sferi.
Poreklo Vezne godišnje proslave:
Najranija forma Vezne godišnje proslave je bila uskladišena sa "Prvogodničkim praznikom". U drevnom Kini, ljudi su molili za dobar žetvu i dobro vreme u novoj godini, žrtvujući nebu i zemlji, predacima i bogovima. Ova vrsta žrtvene aktivnosti je postepeno evoluirala u narodni praznik, od kojih je najvažnija bila žrtva bogu "Godini".
Mitovi i legendе o Veselici:
U ranim mitovima i legендама, Пролећни фестивал је био тесно повезан са причом о "Бечишту Нијан". Според легенде, Бечиште Нијан је појављивало се у селу сваког Новогодишњег вечера и мукало људе. Лjudи су прогнали Бечиште Нијан паливши каноне и лепећи црвене пролећне куплете, што је значило избацују демона и доцаривању Нове године. Ова легенда постепено је формирала неке од важних обичаја празновања Пролећног фестивала, као што су паљење фејрверка и лепшење пролећних куплета.
“Чун юн ”(Путовање за време Пролећног фестивала )
„Чун юн“ током Пролећног фестивала је један од највећих феномена миграције становништва у свету. Според статистика, током Пролећног фестивала сваке године, велики број радника-миграната враћа се у родну општину по железничкој, путем автобуса, авице и другим средставима транспорта да посети близанке и састане.
Традиционални обичаји и културне активности Пролећног фестивала:
Klepanje proizvoda za Veselju: Proizvodi za Veselju su neophodna tradicionalna dekoracija tijekom praznika Veselja. Proizvodi za Veselju obično sastoje se od crvenog papira i crnih slova, a sadržaj je uglavnom sretna poželjica i riječi koje izražavaju želje. Ljudi će klepiti proizvode za Veselju prije posljednje noći godine, što znači da se šalju starosti i dobrodošli novi, izgonjenje zla i donošenje sreće. Proizvodi za Veselju ne samo što dekoriraju vrata kuće, već i dodaju jak atmosferu praznika Veselja.
Čišćenje prašine: Pre proljetnog festivala, svaka porodica će izvršiti temeljito "veliko čišćenje", poznato i kao "čišćenje prašine". Čišćenje prašine nije samo za održavanje čistoće i urednosti u kući, već ima i simbolično značenje "otkidanja starih i dočekivanja novih". Uklanjanje nagomilane prašine znači odbacivanje nevolje prošle godine i dočekivanje sreće nove godine. Tradicionalno se veruje da čišćenje prašine može odbaciti sve nevolje i doneti sreću u novoj godini.
Večera u proleće: Večera u proleće na poslednji dan godine je jedna od najznačajnijih tradicija proljađanskog fesitiva. Svaka porodica pažljivo priprema obilnu večeru, a svi članovi porodice se okupljaju da zajedno uživaju u ovom jelu koje simbolizuje ponovno skupljanje i harmoniju. Jela za večeru u proleće su vrlo posebna, a značenje sastojaka je takođe važno. Na primer, riba predstavlja "godišnju bogatstvu", pile predstavlja "dobro sreću", pelmeni predstavljaju "bogatstvo i dobro sreće", dok glutinične kuglice simbolizuju "skupljanje". Večera u proleće nije samo jednostavna večera, već i veza komunikacije i osjećanja među članovima porodice.
Bivanje ceo noć: "Bivanje ceo noć" u vecher Svetog Vasilija je takođe važan običaj. Stariji obično bivaju ceo noć sa svojim decom, čekajući dolazak novog godišta. Bivanje ceo noć simbolizuje otpuštanje loše sreće starog godišta i dočekivanje dobre sreće novog godišta. Deca će biti uzbuđena da prate svoje roditelje, a stariji će takođe dati crvene omiljke, simbolizujući "sretnu novcu", molitvom za zdravo rastanje, sigurnost i sreću svojih dece.
Prvi dan Proslave proljetnice, to jest, prvi dan prvog lunarnog meseca, jedan je od najživijih trenutaka Proslave proljetnice. Čestitka Nova Godina je važna tradicija Proslave proljetnice, koja ima za cilj izraziti poželje rodbini, starijima i prijateljima.
Pozdravi Nova godina: Tijekom Proslave proljećnog festivala, ljudi posjećuju rodbinu i prijatelje te međusobno šalju blagoslov. Stariji običajno daju crvene omiljene mladim generacijama, a u crvenim omiljkama se nalaze novčići koji simboliziraju "sretni novac", što podrazumева blagoslov zdravlja, sigurnosti i akademskog napretka djece u novoj godini. Kada se čestitaju Novu godinu, ljudi često koriste blagoslove kao što su "Čestitamo na sticanju bogatstva", "Srećna nova godina", "Dobro zdravlje" itd. kako bi prenesli svoje želje.
Puskanje fajerwerka: Puskanje fajerverkova je jedna od važnih aktivnosti tijekom Prolećnog festivala, posebno u vecher Svetog Vasilja. Puskanje fajerverkova i bombona nije samo za slavljenje, već ima i duboku značenju isključivanja zla, odbijanja nevolje i dobrodošlice Novogodišnjeg dana. Danas, iako neke gradove ograničavaju puskanje bombona zbog okolišnih razloga, ovaj običaj se još uvijek čuva na mnogim mestima i postao je važan simbol Prolećnog festivala.
Srećni novac: Crvena omotnica sadrži "srećni novac", koji je obično gotovina koju stariji daju mladim generacijama, podrazumevajući da žele svojim djecima mir, zdravlje i rast u novoj godini. U savremenom društvu, posebno među mladima, crvene omotnice nisu više ograničene na gotovinu, već se često šalju virtualne crvene omotnice kroz "softver za crvene omotnice", što dodaje zabave i interaktivnosti.
Поклон антецима: Церемонија поклона антецима током Пролећног фестиваља је важан део кинеске традиционалне културе. Многе породице одржавају церемоније поклона антецима претходно ноћи Нове године или првог дана нове године. Активности поклона антецима обично укључују стављање жртвених дарова, палиjenje лобаза, кланjanje и друге ритуале, чији је циљ изразити сећање и поштовање према антецима, а истовремено молити антеце да блаже хармонију у породици и процветање картире. Храна коју понуде антеци обично укључује плодове, колаче и пића, које чланови породице уживају заједно након жртве.
Ples zmaja i lavova: Ples zmaja i lavova su tradicionalne narodne slave tijekom Proslave proljeća, posebno u južnim i jugoistočnim obalnim područjima. Ples zmaja simbolizira izbjegavanje zla i dobrofortunu, dok ples lavova predstavlja sreću i donosi dobro počinak. Ekipa za ples zmaja i lavova obično se sastoji od desetaka ljudi, a uz ritam bubnjeva i muzike prikazuju jak praznični atmosferu.
Operna i folklorna predstave: Tijekom Proslave proljeća, tradicionalne operne predstave, akrobatske umjetnosti, folklorna umjetnost i druge folklorne predstave često se održavaju na hramovskim jarmacinama, ulicama i trgovaškim površinama širom zemlje. Ove predstave ne samo što zabavljaju javnost, već postaju i važan način prikazivanja lokalne zajedničke kulture.
Najbolja želja :
Proslava proljeća uskoro dolazi, želim vam sva sreća unaprijed! Strani prijatelji su takođe dobrodošli da posete Kini i iskusiti živahnu Proslavu proljeća u Kini!
SR
Veste vruće
